Јован Бајић (Суботица), је након завршене техничке школе у Суботици уписао и завршио основне студије архитектуре на ФТН-у, и тренутно је на мастер студијама. Током студија био је део научно-истраживачких пројеката ФТН-а, а своје архитектонско-урбанистичке пројекте излагао на колективним изложбама, међу којима су београдски и новосадски салон архитектуре (2022). Учествује на разним студентским радионицама међу којима је најзначајнија радионица у Брну на тему “Колективно становање” (2021, 2023) као и међународно учешће у студентском такмичењу DOCEXDOCE (2019). Поред архитектуре, већ дуги низ година се бави и архитектонском фотографијом.
Јован Бајић се дужи низ година бави фотографијом где посебан значај даје фотографији у архитектури. Погледајте дигиталну галерију Бајићевих фотографија.
Илија Губић (Зрењанин), након завршене Зрењанинске гимназије, дипломира на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Као студент учествовао је на летњим школама, и стручним скуповима Интернационалне федерације за урбанизам и становање у Шведској и Финској, као и на Конгресу студената архитектуре бивших Југословенских република у Босни и Херцеговини. Током студија објављивао је текстове у Часопису за архитектуру и урбанизам ДаНС, чији је постао најмлађи члан уредништва од његовог оснивања. Након студија Губић добија ”почасни пасош” као један од најузорнијих грађана по избору Председника Републике. Затим, као истраживач ради на Политехници у Милану и Колумбија Универзитету у Њујорку. Губић од 2010. године ради за Уједињене нације, најпре на пројектима обнове градова након катастрофа услед природних непогода у Мијанмару, Филипинима, Непалу, Малдивима, и Тајланду. Губић затим у Њујорку за Уједињене нације ради као саветник у кабинету Генералног секретара који координише преговоре око Нове урбане агенде до њеног усвајања 2016. године. Губић такође има искуства у раду на пројектима за Уједињене нације у Африци: Кенији и Руанди где 5 година ради на пројектима урбанистичког планирања и пројектовања. У Руанди је био саветник Министарства инфраструктуре и гостујући предавач на Факултету за архитектуру и грађену средину, Универзитета у Руанди. На Архитектонском факултету Универзитета у Београду члан је истраживачке лабораторије о регенерацији градова. У 2022. години Губић је био аутор две изложбе које су биле у званичном програму манифестације Нови Сад – Европска престоница културе.
После вишегодишњег трагања за породичним кућама по пројектима др Ранка Радовића (1935-2005), Илија Губић и др Владана Путник Прица објављују рад о њима. Две од четири куће су у Војводини. Прочитајте текст у научном часопису Архитектура и урбанизам.
Јелена Дражић (Кађ), је дипломирала на Универзитету у Новом Саду ФТН-у у првој генерацији када је основан Департман за архитектуру. Првих 10 година је радила као архитекта на ентеријерима пословних простора, од тога је 6 година водила приватни архитектонски студио ”Студио 134”. Завршила је мастер студије из пројектног менаџмента. Након тога прелази и ради corporate real estate management за корпорације попут Теленора и Сименса у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, након чега прелази у Немачку где живи и ради за интернационалне компаније.
This is a content preview space you can use to get your audience interested in what you have to say so they can’t wait to learn and read more. Pull out the most interesting detail that appears on the page and write it here.
Др Богдан Јањушевић (Сомбор) је дипломирао на Одсеку за историју уметности на Универзитету у Београду, да би затим магистрирао на ФТН-у у Новом Саду и докторирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду на теми Настанак и развој стамбених палата и вила у Војводини обликованих у стилу сецесије крајем XIX и почетком XX века. Уредник је научног часописа Грађа за проучавање споменика културе Војводине од 2011. год. Аутор је неколико монографија о архитектури Војводине, као и већег броја научних радова из области историје уметности и архитектуре, као и заштите и ревитализације непокретног културног наслеђа који су објављени у часописима од националног и међународног значаја. Излагао је на бројним међународним конференцијама. Од 200З. године запослен је у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину као саветник-конзерватор. Радио је на изради Мастер плана одрживог развоја Фрушке горе (2010-2011), као и на међународним пројектима ИПА програма MONATUR (2011-2014) и Palmculture (2018-2019), Erazmus+ програма CULTURWB (2016-2019), Meeting of Cultures - Susret kultura (2019) и другим. Био је аутор изложби и уметничких догађаја које су биле у званичном програму Нови Сад - Европска престоница културе. Члан оперативног тима Министарства трговине, телекомуникација и туризма за припреме павиљона Србије на EXPO Milano 2015. Као гостујући предавач држао је предавања из области градитељског наслеђа на ПМФ и ФТН у Новом Саду 2012, 2014, 2018. и 2019. године. Члан је ICOMOS и Друштва конзерватора Србије. Међу монографским издањима се издвајају: Tradicionalnе kuće u Gornjem Podunavlju НС 2022 (коаутор); Саборна црква Светог оца Николаја у Сремским Карловцима/The Cathedral of St. Nicholas at Sremski Karlovci, НС 2017; Upravljanje resursima kulturne baštine – priručnik za lokalne samouprave, НС 2015 (коатур); Настанак и развој стамбених палата и вила у Војводини обликованих у стилу сецесије крајем XIX и почетком XX века, НС 2014; Стамбене палате у војвођанским градовима од барока до историзма, НС 2011.
Др Богдан Јањушевић је уредник научног часописа Грађа за проучавање споменика културе Војводине, који садржи целину са радовима о архитектури у Војводини. Погледајте на вебпорталу пређашња издања.
Митар Ковач (Нови Сад), након техничке школе ”Милева Марић-Ајнштајн” у Новом Саду, дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду на смеру Архитектонске технологије. Током студија редовно је излагао своје пројекте на изложбама Архитектонског факултета, као и на изложби “преСалона” у оквиру 40. Салона архитектуре у Београду. Такође, упоредо са факултетом ради за биро ”Дизајн архитектура” у Београду на многим њиховим пројектима. Након дипломирања наставља да ради у истом бироу и постаје Специјалиста за израду архитектонских детаља. Један од значајних пројеката из тог периода је Хотелски комплекс у Врањској Бањи где је радио на изради свих фаза техничке документације. Након тога прелази да ради за фирму DSA Architects International из Дубаија, УАЕ где је такође специјалиста за детаље, а бави се и пројектовањем углавном хотелских комплекса на Блиском истоку.
Инспирацију и померање постојећих сопствених граница Митар остварује кроз рад на сложеним техничким детаљима, на различитим деловима објекта: „Детаљ представља фино ткање једног објекта, говори нам унапред све оно што не може да се види голим оком када објекат постане доступан свима“.
Иван Станојев (Вршац) дипломирао је на Депарману за архитектуру и урбанизам на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Као студент учестовао је на интернационалним стручним скуповима, конгресу урбаних планера о расту градова у Хамбургу 2005, као и на Конгресу студената архитектуре бивших Југословенских република у Босни и Херцеговини. Као апсолвент, неколико месеци је био ангажован у бироу архитекте Томажа Канцлера у Марибору, као сарадник на изради више позивних конкурних радова 2008.године. Аутор је више научних радова, објављених у домаћим научним часописима и зборницима конференција. Аутор је књиге „Скулптура која краде архитектуру“ у издању Задужбине Андрејевић 2010.г. којом уводу у дискурс термин „архитектура у проширеном пољу“ и залаже се за његову употребу. Од 2008.г. до 2017.г. бива ангажован на ФТН у својству сарадника у настави и касније асистента на предметима Архитектонско пројектовање, а најдуже Савремена архитектура код професора Слободана Данка Селинкића. Коаутор је међународне студентске радионице на XIV Венецијанском бијеналу са пројектом „W-A-NS“ о женама у архитектури Новог Сада, који је касније прерастао у пројекат и изложбу „Njen krug“ (коауторке Милена Зиндовић, Андреа Тамаш Дачић) о стваралаштву жена у архитектури Србије и Црне Горе, која је излагана у Београду и у Српском културном центру у Паризу 2016.године. Истовремено са радом у науци, од завршетка студија 2009.г. бива запослен у пројектантској фирми архитекте Васа Кресовића у Новом Саду, у којој је више од деценије радио као сарадник и пројектант великог броја стамбених објеката и комплекса објеката, те дугих комплекснијих програма у архитектури. Од 2019.г. има сопствену пројекантску фирму „Савремена Архитектура“. Аутор и коаутор је са супругом Мањом Станојев десетак изведених стамбених објеката и више десетина изведених ентеријера различитих архитектонских програма и квадратура, највећим делом на територији Војводине.
Усвојене вредности и принципе у формирању грађене средине Иван, заједно са супругом Мањом Станојев, остварује кроз породичну пројектантску праксу под именом „Савремена архитектура“.
Дезире Тилингер (Суботица), основне и мастер студије архитектуре завршила је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2019. године. Њена мастер теза и пројекат под називом „Споменик : крајолик : градолик“ били су вишеструко номиновани за награде на националном и интернационалном нивоу, а за тезу је освојила награду Фондације Сестре Булајић. Након мастер студија посветила се пракси, превасходно у склопу пројектантског бироа CHAP (Cook Haffner Architecture platform), на изради пројеката за интернационално тржиште. 2021. уписује докторске студије на Архитектонском факултету у Београду, а наредне године на истом креће да ради у звању истраживача приправника. У настави учествује на основим и матер студијама на департману за Архитектуру на предметима типа студио пројекат. Њен истраживачки рад фоксуира се на наслеђе из социјалистичког периода, превасходно на стамбену архитектуру. Редовно учествује у раду Лабарторије - Наслеђе модернизма у склопу Архитектонског факултета и ради у редакцији научног часописа SAJ - Serbian Architectural Journal. Учсеник је COST EU акције European Middle Class Mass Housing (CA18137) у склопу које је учествује у изради атласа стамбене архитектуре и преко које је обавила студијско путовање у Литванији. Учествовала је на више националних и интернационалих изложби и конкурса и иза себе има неколико награда.
Дезире Тилингер ради у техничком уредништву научног часописа Serbian Architecture Journal (SAJ).
ЛИЦЕНЦИРАНО © 2023 Друштво архитеката војводине