Изложба Кухиње [Фрагменти] – цртице из историје и популарне културе, у организацији Друштва архитеката Војводине, отворена је 7. октобра 2023. године. Изложбу је отворио академик Бранислав Митровић, архитекта. Посетиоци су имали прилике да посете изложбу двократно, од среде до суботе од 12 до 14 и од 16 до 20 сати, све до 28. октобра.
Аутори концепта и кустоси изложбе су Илија Губић и Иван Станојев док су уредници каталога и аутори текстова Илија Губић, Иван Станојев, др Богдан Јањушевић, др Небојша Антешевић и Јован Бајић. Изложба је имала међународни селекциони одбор, док је каталог изложбе прошао кроз научну рецензију.
У давна времена људи су кували на отвореној ватри која је била подигнута напољу на земљи. Касније су једноставне зидане конструкције коришћене за држање дрвета и хране. И саме настамбе су се формирале управо око огњишта, те првобитне кухиње. У средњем веку храна се често припремала у металним котловима који су висили изнад ватре. Ови простори за кување су привлачили људе да се окупе јер су били примарни извор топлоте, светлости, сигурности и, наравно, хране. Дим и чађ настали од ватре били су велики проблем све до 16. века, када су димњаци постали широко коришћени у кућама. Са димњаком се дим извлачио и излазио из просторије, олакшавајући дисање и лакше ложење ватре у огњиштима.
Економски и политички трендови су имали велики утицај на дизајн и функцију кухиње. Технолошки напредак у Европи и Северној Америци је био константан, од којих је већина имала за циљ смањење рада и времена. У 18. веку користиле су се пећи на дрва. Индустријска револуција је подстакла нове изуме, ниже цене и нове начине економске ефикасности. Крајем 18. века појављују се металне пећи које су као гориво могле користити и угаљ. Пећи на гас се почињу користити у 19. веку, док прве електричне пећи улазе у употребу између два светска рата. У том периоду наставници чувене школе архитектуре Баухаус у Немачкој презентују своје идеје кухиња које и данас важе међу првим модерним кухињама.
Процват станоградње и индустријски напредак после Другог светског рата извршили су велики утицај на модерну кухињу. Повећана тражња за кухињском технологијом и опремом инспирисала је власнике кућа и станова да уклоне зидове који су некада скривали кухиње. Кухиња је постајала организованија, чистија и једноставнија за употребу и полако и место достојно за примање гостију. Током 1960-их и 1970-их догодиле су се друге друштвене промене које су унапредиле кухињски дизајн. Обновљено интересовање за домаћу кухињу, фетишизацију кухињског прибора и забаву значило је да се живот поново одвијао у кухињи. Кухиња је постала извор за унапређење кулинарских вештина, излагање дизајнерског посуђа и апарата и значајно место за одвијање социјалног живота. Овакав тренд задржао се и данас.
Поред добро знаних примера кухиња, Друштво архитеката Војводине је било позвало грађане да допринесу изложби тиме што ће фотографисати своју кухињу и послати ауторима. Фотографије кухиња суграђана су затим биле урамљене и изложене, што је такође допринело разноврсности изложбе.
Друштво архитеката Војводине је изложбу организовало уз подршку Калеидоскопа културе у чијем званичном програму је изложба и била.
Изложбу су пратила тематска предавања, шетње и ауторска вођења кроз изложбу Кухиње [Фрагменти] – цртице из историје и популарне културе, као и кустоска вођења кроз станове суграђана на Лиманима које су водили др Владимир Кубет, др ум Исидора Амиџић, др Небојша Антешевић и Иван Станојев.
