Izložba Kuhinje [Fragmenti] – crtice iz istorije i popularne kulture, u organizaciji Društva arhitekata Vojvodine, otvorena je 7. oktobra 2023. godine. Izložbu je otvorio akademik Branislav Mitrović, arhitekta. Posetioci su imali prilike da posete izložbu dvokratno, od srede do subote od 12 do 14 i od 16 do 20 sati, sve do 28. oktobra.
Autori koncepta i kustosi izložbe su Ilija Gubić i Ivan Stanojev dok su urednici kataloga i autori tekstova Ilija Gubić, Ivan Stanojev, dr Bogdan Janjušević, dr Nebojša Antešević i Jovan Bajić. Izložba je imala međunarodni selekcioni odbor, dok je katalog izložbe prošao kroz naučnu recenziju.
U davna vremena ljudi su kuvali na otvorenoj vatri koja je bila podignuta napolju na zemlji. Kasnije su jednostavne zidane konstrukcije korišćene za držanje drveta i hrane. I same nastambe su se formirale upravo oko ognjišta, te prvobitne kuhinje. U srednjem veku hrana se često pripremala u metalnim kotlovima koji su visili iznad vatre. Ovi prostori za kuvanje su privlačili ljude da se okupe jer su bili primarni izvor toplote, svetlosti, sigurnosti i, naravno, hrane. Dim i čađ nastali od vatre bili su veliki problem sve do 16. veka, kada su dimnjaci postali široko korišćeni u kućama. Sa dimnjakom se dim izvlačio i izlazio iz prostorije, olakšavajući disanje i lakše loženje vatre u ognjištima.
Ekonomski i politički trendovi su imali veliki uticaj na dizajn i funkciju kuhinje. Tehnološki napredak u Evropi i Severnoj Americi je bio konstantan, od kojih je većina imala za cilj smanjenje rada i vremena. U 18. veku koristile su se peći na drva. Industrijska revolucija je podstakla nove izume, niže cene i nove načine ekonomske efikasnosti. Krajem 18. veka pojavljuju se metalne peći koje su kao gorivo mogle koristiti i ugalj. Peći na gas se počinju koristiti u 19. veku, dok prve električne peći ulaze u upotrebu između dva svetska rata. U tom periodu nastavnici čuvene škole arhitekture Bauhaus u Nemačkoj prezentuju svoje ideje kuhinja koje i danas važe među prvim modernim kuhinjama.
Procvat stanogradnje i industrijski napredak posle Drugog svetskog rata izvršili su veliki uticaj na modernu kuhinju. Povećana tražnja za kuhinjskom tehnologijom i opremom inspirisala je vlasnike kuća i stanova da uklone zidove koji su nekada skrivali kuhinje. Kuhinja je postajala organizovanija, čistija i jednostavnija za upotrebu i polako i mesto dostojno za primanje gostiju. Tokom 1960-ih i 1970-ih dogodile su se druge društvene promene koje su unapredile kuhinjski dizajn. Obnovljeno interesovanje za domaću kuhinju, fetišizaciju kuhinjskog pribora i zabavu značilo je da se život ponovo odvijao u kuhinji. Kuhinja je postala izvor za unapređenje kulinarskih veština, izlaganje dizajnerskog posuđa i aparata i značajno mesto za odvijanje socijalnog života. Ovakav trend zadržao se i danas.
Pored dobro znanih primera kuhinja, Društvo arhitekata Vojvodine je bilo pozvalo građane da doprinesu izložbi time što će fotografisati svoju kuhinju i poslati autorima. Fotografije kuhinja sugrađana su zatim bile uramljene i izložene, što je takođe doprinelo raznovrsnosti izložbe.
Društvo arhitekata Vojvodine je izložbu organizovalo uz podršku Kaleidoskopa kulture u čijem zvaničnom programu je izložba i bila.
Izložbu su pratila tematska predavanja, šetnje i autorska vođenja kroz izložbu Kuhinje [Fragmenti] – crtice iz istorije i popularne kulture, kao i kustoska vođenja kroz stanove sugrađana na Limanima koje su vodili dr Vladimir Kubet, dr um Isidora Amidžić, dr Nebojša Antešević i Ivan Stanojev.
